So sî diskriminacija?

Diskriminacija sî, te desa ekhe źenes maj čořivane šansi sar le averes thaj kodolasa avel les nakdelo. Ando Švedo sî e diskriminacija oprime pala la antidiskriminacijako zakono (Diskrimineringslagen). Numa na svako diferentno tretmano, kaj anel jek nakdelo, sî automatično vi diskriminacija.

O zakono pomenil štar kondiciji, kaj sî te pheren pe, te avel jek situacija vaj jeg pecimos diskriminacijako.

1. Pe angluno than sî te avel jek pecipe, kaj śinavel ekhê źeneskê maj čořivane šansi sar le avreskê, vaj kaj dukhavel le źeneski paćiv.
2. O nakdelo kaj avel le manušês vaj o dukhavipe leska paćivako, sî te avel phanglo jekhe vaj maj bute diskriminacijakê punktonca anda kadala jefta diskriminacijakê punktur (po egzemplo o džendero vaj e bêrša le źeneskê).
3. Jek punkto sî te avel anda l’ zakonosa fiksirime šov diskriminacijakê formi (po egzemplo direktno diskriminacija vaj bimaladi agresija).
4. O pecimos sî te avel pe ‘k socialno than kaj ankêrdol la diskriminacijako zakono (po egzemplo la bućako trajo vaj le bêšîmasko marketo).

Vi te pherdile sja le kondiciji, pale našti mothol pe, te sî jek pecimos automatično jekh diskriminacija. Ande vuni situaciji ankêrdon aver zakonura thaj aver regulaciji, kaj sî avri katar o řîndo. Po egzemplo naj diskriminacija, kana s’ ek źeno inkê naj 18 bêršengo thaj ande ‘k restorano či den les alkoholo anda leskê bêrš. Katka ankêrdol jeg aver zakono, aj kodo sî le alkoholosko zakono, savo oprisarel te bićindol alkoholo śavengê thaj têrne źenengê kaj înkê naj le dešoxto bêršêngê. Vi aver faktorura šaj aven, te na dikhêl pe jek pecimos sar diskriminacija. Jek individualno evaluacija kata l’ specifični kondiciji sî desja importantno.

1. Sî te avel jek pecipe, kaj śinavel ekhê źeneskê maj čořîvane šansi sar le avereskê vaj kaj dukhavel le źeneski paćiv.

Jek nakdelo sî, kana jekhê źenesko tretmano naj malado sar kaj sî avresko tretmano vaj eg źeno či primil le mištimata thaj beneficura vaj laśimata anda kak sêmno kaj sî les. Kodja sî po egzemplo kana eg źeno či akhardol pala ‘k intervjuo vaj kana sî les oprimos te ćinel vareso ande ‘k dućano, vaj te sî les oprimos te del ande ‘k restorano vaj sî les oprimos te lel kirijasa vurdon vaj khêr.

2. O nakdelo kaj avel ekhê źenes vaj o dukhavimos leska paćivako, sî te avel phanglo jekhê vaj maj bute diskriminacijakê puktonca anda kadala jefta diskriminacijakê punktura (po egzemplo džendero vaj e bêrša le źeneskê)

Sar diskriminacija dikhêl pe, kana sî o respektivno pecimos phanglo jekhê diskriminacijakê punktosa vaj maj bute diskriminacijakê punktonca. O zakono pomenil jefta diskriminacijakê punktura. Katka pomenisaras kodola diferentni punktura thaj das vi kak eksplikacija.

Džendero

Le dženderosko termino definiril jekhe źenes, te avel źuvli vaj murš. O oprimos la diskriminacijako uključil vi źenen kaj pařugle vaj kaj kamen te pařuven pesko džendero.

Dženderosko identiteto thaj dženderoski ekspresija

O termino „transdžender“ definiril źenen, kaj lengê avralune seksualni xarakteristike či maladjon le dženderosa sar von haćaren pes le identitetoskê dženderosa vaj von sikhaven pengi truš pala kaver džendero pengê hurjaimasa (vaj pe kaver sama).

Etnija

O termino etnijaki afilijacia vorbil paj manušêski etnijaki thaj nacionalno řêdêčina, pa morćako koloro thaj similarni trjabi.

Religija vaj aver paćamata

Egzemplura pala religiji sî o hinduizmo, le židovongi religija, le kristijanongi religija thaj o islamo. Tala termino „aver paćamata “ peren aver religijozni ideji, vaj ideji kaj sî len kak relacija la religijasa, po egzemplo buddhismo, ateizmo vaj agnosticizmo. Politikakê vaj filosofijakê ideji či peren pe kodja sama.

Hendikepo

Hendikepo sî jeg fizičko, psixološko vaj mentalno, funkcionalno slabomos.

Seksualno identiteto

Pe sama katar o seksualno identiteto diferenciril o zakono maškar homo-, hetero- thaj biseksualiteto.

Le manušêskê bêrša

Tala termino bêrša haćarel pe sode bêršengo sî jeg źeno. Le zakonoski protekcija katar e diskriminacija vuśaravel svakone źenes, independentno sode bêršengo lo.

3. Sî te avel jek punkto anda l’ zakonosa šov fiksirime diskriminacijakê formi
O zakono pomenil šov diskriminacijakê formi:

• direktno diskriminacija
• indirektno diskriminacija
• inadekvatno drom karing o ciljo
• bimaladi agresija
• seksualno agresija
• direktiva palaj diskriminacija

Direktno diskriminacija

Pa ‘k direktno diskriminacija vorbil pe, kana jeg źeno primil jeg maj čořîvano tretmano sar jeg aver źeno aj kodja pe jek fjaloski situacija thaj kaj sî kak konekcija jekhesa kata l’ diskriminacijakê punktura. Egzemplura:

• Jek bućako raj či akharel ekhe źenes po intervjuo palaj bući, kê či plačal les lesko strejino anav.
• Jek restorano či mêkel ekhe źenes te del andre ando restorano, kê o źeno sî hendikepime, sî les śibakê thaj miškimaskê disfunkciji.
• Jek banka či del ekhe źenes kredito, kê gîndil o źeno kaj rodel o kredito prja phuro lo.

Indirektno diskriminacija

Pa ‘k indirektno diskriminacija vorbil pe, kana jeg źeno hatam anda ‘k neutralno regulacija lel jeg maj čořivano than aj kodja sî phanglo diskriminacijasa. Egzemplura:

• Jek khêrengi agencija rodel le manušêndar kaj roden khêr, te avel len permanentno viza, kodja šaj te diskriminiril źenen thaj avela lengê nakdelo te sî len aver etnijaki baza
• Jeg bućako gazda rodel anda khančeste jek permisija tradimaski sar kriterijumo katar jeg źeno te primisarel les ande bući; kodja šaj te avel jeg nakdelo źenengê kaj sî le hendikepime.
• Jeg bućako gazda primil numa źenen pe bući kaj sî len jek specifično vučimos, kodja šaj te avel nakdelo pala l’ źuvljakê aplikantura.

Inadekvatno drom karing o ciljo

Pa ‘k inadekvatno drom karing o ciljo vorbil pe kana jeg organizacija, jek firma vaj jek administracija či thol malade aktivitetura, te lokhjarel jekhe hendikepime źeneskê o drom karing o ciljo.

Če aktivitetura dikhên pe sar malade, kodja sî dependentno kata l’ praktični thaj financijski kondiciji la organizacijakê, la firmakê vaj la administracijakê, te thol malade pasura. O zakono lel sama, te sî o bajo e djela katar jeg maj skurto kontakto, sar po egzemplo e vizita ande jeg dućano vaj o bajo sî jekh djela kaj rodel jeg permanentno solucija, po egzemplo e bući vaj o treningo ande jeg firma.

Egzemplura pala malade pasura:

• Jeg gosto ande ‘g restorano či dikhêl mišto. Jeg źeno kata o restorano ginavel leskê glasosa so ramol pe xamaski, menuoski karta.
• Jeg banka laśarel o akceso karing le bankosko servizo pe maj but fjal, po egzemplo e vizita katar jeg bankoski filija via e-mailo vaj telefonosa.
• Jeg špita del peskê informaciji vi oralno thaj vi ramome.

Te avel o drom pala hendikepime źene bi-barijerako, egzistirin adicionalni zakonura pe save sî te lel pe sama (po egzemplo o zakono pa trujalimos la bućako, Arbetsmiljölagen). Te na avel o bi-barijerako drom dosta garantirime katar jek zakono anda kadala zakonura, atunči daštil te dikhêl pe kodja sar diskriminacija thaj pa kaća djela šaj te informiril pe le ombudsmanosko than kontra e diskriminacija (DO).

Save thode pasur sî malade thaj aproprijatni, kodja sî te avel individualno evaluirime svako data.

Maj but informaciji paj tema inadekvatno drom karing o ciljo arakhên ande amari informacijaki brožura (LADDA NER FAKTABLAD)

Bimaladi agresija thaj seksualno agresija

Jeg vuřîto agresija kaj dukhavel vaj kamel te dukhavel e paćiv ekhê avere źeneski thaj savi sî phangli jekhesa kata l’ jefta diskriminacijakê punktura, sî bimaladi agresija. E bimaladi agresija šaj te sikhavel pe pe l’ komentarura, pe gestikulaciji vaj pe ekskluzija. Po egzemplo jek sîćaritori prasal jekha studentka kaj phiravel dikhlo. Vo kêrel bimaladi agresija sar vi jeg manuš andaj bućaki agencija, kaj prasal ekhe źenes, savo avel leste te rodel bući aj vo prasal les anda lesko homoseksualiteto.

Bimalade seksualni pašuvimata kaj dukhaven vaj kamen te dukhaven e paćiv ekhe źeneski, lendar šaj mothol pe kaj sî seksualno agresija. Pe kaća sama peren fizički kontaktur seksualona determinacijasa, bimalade komplimentura thaj vi seksualni ofertura thaj bimalade seksualni vorbi. Jeg manuš, dukhado bimalada agresijatar sî te anel e decizija te haćarel pe dukhado kataj bimaladi agresija vaj na. Univar sî kodja kadići evidentno te haćarel thaj źanel kodja o źeno kaj dukhadja le averes. De o dukhado źeno trobul te sikhavel puterdes, kê či kamel thaj či na akceptiril kasavi djela.

Direktiva palaj diskriminacija

Paj diskriminacijaki direktiva vorbil pe, kana jeg źeno, kaj sî lesko than ande hirarxija maj vučo, del porunka te avel jeg aver źeno diskriminirime. Egzemplura: O gazda jekhê restoranosko del peskê personaloskê e porunka, te na anzarel čisosko servizo ekhê muršêskê kaj phiravel řoča. O gazda kata jeg firma del peskê personaloskê e porunka, te na primil manušên pe bući kaj sî ande ‘l specifični bêrša.

4. O pecimos sî te avel pe ‘k socialno than kaj ankêrdol la antidiskriminacijako zakono

Pe la diskriminacijako oprimos peren kadala socialni sekciji:

Bućako trajo

Źene kaj kêren buć, źene kaj roden bući, praktikantura, źene kaj roden than te aven praktikantura, temporarni bućara

Edukacija

Śavořê, školakê śavořê, źene kaj sićon, studentura, źene kaj roden than te aven „trainees“

Politikakê pasura pala bućako marketo thaj privatni bućakê agenciji

Źene kaj roden bući, źene kaj sî registririme kê naj len bući

Profesijaki independencija

Źene kaj po starto katar pengi independentno bućaki karijera roden antragosa financijako aźutimos vaj źene kaj putren jeg nevi firma thaj roden antragosa financijako aźutimos.

Profesijaki permisija

Źene kaj roden jek profesijaki permisija, jeg legitimacija vaj similarni kvalifikacijakê dokumentura, kaj sî obligatorni pala ankêrimos kata vuni profesiji (po egzemplo e bući sar doktori, vaj e bući sar solaxardo tolmačo)

Membro ande ‘k asocijacija

Źene kaj angažirîn pe ande ‘k asocijacija palaj bućara, ande ‘k asocijacija pala la bućakê raj vaj źene ande ‘k profesijaki asocijacija thaj źene kaj roden te aven membrura, vaj kaj kamen te len hazna kata l’ mištimata thaj beneficura kasava asocijacijakê

Trjabura, servizura thaj khêrengo marketo

Po egzemplo klijentura, restoranoskê gostura, źene kaj roden khêr bêšîmaskê

Publikakê ćidimata vaj pecimata

Po egzemplo koncertoskê, pijacoskê vizitorja „mäss“ - vizitorja

Sastimaskê servizura

Źene, kaj trobul len doktorosko tretmano, po egzemplo ande špita vaj ka le dandengo doktoro

Sozialni servizura, źenengo transporto thaj aźutimata palaj bêšimaski sama

Po egzemplo, źene kaj sî ando kontakto le socialnone servizosa

Sistemo kata socialno sigurta, sigurta pala bibućaki situacija, sîćimasko aźutimos

Po egzemplo, źene thon jeg antrago pala finacijako aźutimos le

dadengê/dejangê, vaj roden edukacijako aźutimos kaj centrala pala edukacijaki promocija (CSN)

Kêtênijako thaj civilno servizo

Po egzemplo, źene kaj kamen te den ande kêtênija te avel len jek kêtênijaki edukacija, vaj te roden jek kêtênijaki edukacija

Kontakto publikakê institucijenca

Po egzemplo, źene kaj bolden pe ka jeg publikaki administracija vaj ka jekh themesko autoriteto te roden informaciji, konzultacija vaj aver aźutimata.

La antidiskriminacijako zakono či mol pe svako than

Kana sî konfliktura maškar privatni źene, po egzemplo konfliktur maškar komšiji vaj čingara maškar familiji, pe kadala thana či ankêrdol la antidiskriminacijako zakono. Či na mol kaj reklama, televizija, radio, ka l’ socialni mediji vaj ka printo thaj printoskê mediji. Len sî len specifični zakonura thaj direktivi.

O šajipe te kêrel jeg źeno/źeji bući thaj te barjarel vi śavořên

Źene save roden vaj kêren bući thaj sî vaj sas ando „föräldraledighet“ vaj roden „föräldraledighet“ len arakhêl len o zakono te na aven diskriminirime katar la bućakê raj. Le zakonoski protekcija mol vi pala źene, save sî ando „föräldraledighet“ vaj save našti kêren pengi bući anda śavořêsko nasvalimos. Jek nakdelo avel atunči, kana po ezemplo jeg źeno anda kodola pomenime punktura xasarel peski bući vaj avel thodo pe ‘k maj čořîvano bućako than vaj kaj avel cîknjardi leski poćin.