Vi arbetar för ett samhälle
fritt från diskriminering.

Paj bući kata le Ombudsmanosko than kontra e diskriminacija

(Vad gör DO?)

Le Ombudsmanosko than kontra e diskriminacija (DO) angažiril pe pala jeg kethanimos bi diskriminacijako. O ciljo amarja bućako sî jekh kethanimos kaj sî savořê manušêngê čačimata thaj šajimata jekhe vučimaste, sajek če dženderosko-j o manuš, sajek če dženderosko identiteto lo, sajek če dženderoskê ekspresijako lo, sajek če etnijako lo, sajek če religijako lo, sajek če avere paćamasko lo, sajek če hendikeposko lo, sajek save seksualnone identitetosko lo thaj sajek sode bêršêngo lo. Te šaj arêsas amaro ciljo ankêras investigacija pa suspektni dukhavimata kata la antidiskriminacijako zakono. Pe sja kodja vrjama dikhas, te la bućakê raj thaj la edukacijakê instituciji ankêren pengi obligacija pala diskriminacijaki prevencija thaj o marimos kontra e diskriminacija thaj te angažirin pe pala promocija kata l´ čačimata thaj šajimata kaj sî jekhe vučimaste.

1. Monitoringo te ankêrdol la antidiskriminacijako zakono

Bêršestar arêsen amen karing 2000 došarimaskê raportura. Katar 200 kodole došarimatandar ankêrdona kontrolakê akciji. Kodja buśel, ame putras investigaciji thaj kêras monitoringo, te ankêrdon le direktivi katar antidiskriminacijako zakono. La investigacijako subjekto šaj te avel po egzemplo, jeg bućako gazda, jekh komuna, jeg dućano vaj jekh špita.

Sar supervizijako autoriteto kaj sam, sî ame vi o šajipe, te kontrolirisaras le ciljoski bući kata l’ edukacijakê instituciji thaj kata l’ bućakê raj paj diskriminacijaki prevencija thaj paj promocija kata čačimata thaj šajimata kaj sî jekhê vučimaste.

Save pasura te thas?

Kana las informacija pa ‘k diskriminacijako bajo vaj pa ‘k maj vučo diskriminacijako riziko, atunči las te kêras jeg investigacija. Butivar avel la diskriminacijaki informacija katar jeg źeno kaj haćarel pe personalno diskriminirime.

Maj anglunes kontaktiris le źenes, kon sî responsiblo palaj organizacija, palaj asocijacija vaj palaj administracija thaj puśas les pa ‘k specifično bajo. Šaj thas vi puśimata paj direktivi vaj bućakê praktiki, savendar paćas kê von šaj te angêren źi kaj diskriminacija.

Bajura savendar paćas, kê šaj te hamis amen sar supervizijako autoriteto, kodola sî po egzemplo:

  • Jeg asociacija pe khêrengi sama, kaj rodel kata l’ khêrengê aplikatorja jeg permanento bêšîmaski viza; kaća djela šaj te avel ušoro kak diskriminacijako punkto pala manuša kaj roden peskê bêšîmasko than
  • Jeg bućako gazda, kon primil p’ ek vrjama numa źuvlja ande peski bući
  • Jekh špita, kaj peske pacijentos, kon desja čořîvanes ašunel, či anzardja tolmačo pala „teckenspråkstolk“

Decizijako akto

Ame gêtosaras amare investigaciji svako data jekha rezolucijasa karing e raportirime firma vaj karing e institucija vaj karing o responsiblo źeno (po egzemplo karing e khêrengi agencija, karing o gazda la bućako vaj karing e špita), haj das amaro komentaro pa kodja, vaj dukhadilo o zakono vaj ankêrdilo. Ande decizija šaj das vi amare rekomandaciji pa kodja, save pasura trobunas te thon pe palaj diskriminacijaki preventacija. Amare deciziji naj obligatorno pala zakono, numa šaj te anen kasavo rezultato, te jeg diskriminacijaki regula pařudjol vaj kak aver bućako drom ankêrdjol kadja, te ankêrdol ekh futurno diskriminacijaki preventacija.

Xancî incidentura das vi maj dur kaj kris (cirka 1 % kata sa l’ došarimata). Ande kaća situacija o ombudsman (DO) lel o došarimos ande pesko vas thaj e kris kam anel jeg decizija.

2. Aźutimos thaj impakto źanglimaska promocijasa

Le došarimaskê raportura kaj arêsen amen, ame analiziris len thaj kêras jekh statistika. Amare pasura, save thas palaj eksploracija thaj amaro permanentno dialogo le civilnone themesa, laśarel o haćarimos paj diskriminacija. Pe baza katar amaro anduxo źanglimos formirisaras diverzni instrumentura, te anas angle e bući pala čačimata thaj šajimata kaj sî jekhe vučimaste thaj te das dumo e prevencija la diskriminacijaki.

Ame angažiris amen pala jek bidiskriminacijako kethanipe, kaj sî leskê čačimata jekhe vučimaste, kodolasa kaj

  • kêras analizi thaj raportura, te infomiris le ran save kêren le deciziji thaj kêras impakto pe lende,
  • formirisaras pala bućakê raj aźutimaskê instrumentura te angažîrin pe, te aven le čačimata thaj šajimata jêkhe vučimaste,
  • ankêras treningura thaj informacijakê seminarura, save laśaren le aktivistongo źanglimos palaj identifikacija thaj preventacija kata diskriminacijakê rizikura,
  • anzaras le governoskê sugestiji thaj proposiciji sar te pařuven le zakonura, thaj
  • kêras ko-operacija avere ranca, te thon pe konkretni pasura.
Hjälpte informationen på den här sidan dig?

Sidinformation

Senast uppdaterad: 19 augusti 2021