Kêr jeg raporto paj diskriminacija
(Gör en anmälan)
Pher le došarimasko formulero
Te kames te kêres jeg raporto pa jeg diskriminacijako bajo, šaj te kêres printo amaro došarimasko formulero. Pher les thaj trade les amengê vaj poštasa vaj e-mailosa. O formulero sî aktualno numa pe švedicko śib.
Karing le došarimasko formulero (Till anmälningsblanketten)
Došarimos lilesa
Diskriminacijakê bajura šaj ramos amengê ande ‘k informalno lil thaj šaj te trades les amengê poštasa vaj e-mailosa. Ramosar ando lil će kontaktoskê data - anav, adresa, telefono, thaj e-mailoski adresa - thaj le relevantni data le źeneskê vaj la institucijakê, kaj sî o subjekto ćire došarimasko. Ramosar e situacija so maj but detajlirime. Paša kodja trobun amen vi informaciji kana pecisajlo o bajo, kon sas diskriminirime thaj savo diskriminacijako punkto anda l’ jefta diskriminacijakê punktura sî pala ćiro gîndo o maj importantno.
Došarimos ande aver śiba
Jeg diskriminacijako raporto karing le ombudsmanosko than kontra e diskriminacija (DO) šaj te avel ande svako śib. Amari djela sî, te avel o došarimos tolmačime pe švedicko śib. Ande l’ maj but trjabura kam das o atveto pe švedicko śib.
Oralno došarimos
Te sî tukê pharo te ramos lil vaj te pheres le došarimaskê formularura, šaj te anes ćo došarimos oralno vaj pe aver sama.
Pala maj but informacija aśas vojasa pe ćiri disposicija.
Došarimos sî jeg generalno legalno akto
Le došarimaskê raportura, kaj arêsen amen, aven amendar registririme thaj primin jekh procesosko numero. Le ombudsmanosko than kontra e diskriminacija sî jeg governoski institucija thaj le registririme došarimaskê raportura sî jeg generalno, legalno akto. Kodja buśel, svako źeno sî les akceso te dikhêl le aktura. Numa maj anglal so anzaras o akto maj dur kêrdjol jeg sigurijaki kontrola. Konfidentni trjabe, avena, te trobula vušarade thaj durade katar le aktura.
Źene kaj informirin pa zurale čořivane, bimalade situaciji thaj bajura npe bućako than, sî len zakonosa protekcija katar represaliji. Po egzemplo, jeg bućako gazda či tromal te štrafil jekhe źenes, savo kêrel leste bući taj del informacija paj diskriminacija, kodolesa, te štrafil les maj pharja bućasa. Pa zakonoskê dukhavimata šaj te informiris le ombudsmanos.