Informacija katar jek diskriminacijako bajo

Pe kaća rig das tu informacija pa kodja, sar te anes jek došarimasko raporto ka ombudsmanosko than kontra e diskriminacija (DO) thaj so amen šaj te kêras pe kodja sama. Amen das tut vi informacija pa aver aktorur save primisaren došarimaskê raportura thaj save anzaren konzultaciji paj diskriminacijaki tema. Te san membro ande ‘k sindikato thaj san diskriminirime pe ća bućako than atunči avel po angluno than o sindikato će aźutimasko partnero.

Save informaciji te des?

Dukhade tu tut vaj dukhade varekas anda ćiro trujalipe, anda džendero, anda dženderosko identiteto thaj anda dženderoski ekspresija, andaj etnija, andaj religija, anda hendikepo, anda seksualno identiteto vaj anda ‘l bêrša, sas tut nakdelo thaj dukhadili ćiri paćiv? Kasavo bajo šaj te perel pe diskriminacijaki sama. Pa kadala djeli daštis te informiris le ombudsmanosko than kontra e diskriminacija (DO). Te sanas vaj san diskriminirime kata ća bućako gazda, anda kodja kaj haznisardjan ćo pravo pala „föräldraledighet“, atunči trobus te des amen informacija vi pa kodo.

Trajil o Del ći bax, na bîster, te thos jeg apropriatno faktongo dokumento, te dokumentiris će bajura. Ćide sja le relevantni informaciji kaj šaj te haznin tukê maj palal pe bajoski investigacija sar evidencija. Kadala djeli šaj te aven informaciji pe e-mailura, SMS vaj audio rekordingura, save dokumentirin ćire eksperijansi thaj ćire pecimata.

Le došarimasko raporto tradjan – sar źal sja maj dur?

Bêršestar arêsen amen karing 2000 došarimaskê raportura. Svako došarimasko raporto dikhêl les amaro jekh specijalisto te kêrel evaluacija thaj te dikhêl, te trobul pala pomenime trjaba te thon pe maj but pasura (maj jek monitoringo). Te sî o pomenime bajo diskriminacija vaj na, pa kodja šaj te ankêras evaluacija kana amen putras jeg investigacija ande kaća trjaba.

Došarimata, kaj čî nakhên źi kaj investigacija, las ame pale ande evaluacija, kê kam aven haznakê amarja bućakê kaj kam pařuvel e manušên. Lasa barjaras o źanglimos thaj o haćarimos paj diskriminacija thaj das impakto le ran kaj anen le deciziji, thaj formirisaras instrumentura pala la bućakê raj, te das len dumo te źal angle la promocijaki bući pala čačimata thaj šajimata. š

Karing deš procentura kata sja la diskriminacijakê raportura monitoril o ombudsman (DO). Xancî incidentura das ame maj dur kaj kris (cirka 1 % katar sa l’ došarimata).