Rad i zapošljavanje (Arbetslivet)

Poslodavac ne sme da vas diskriminiše. Diskriminacija je kada se prema nekoj osobi postupa lošije nego prema drugima.

Poslodavac ne sme da diskriminiše ni vas koji ste u radnom odnosu, ni vas koji tražite zaposlenje, ni vas koji ste učenik na praksi ili praktikant. Zaštita od diskriminacije obuhvata i vas koji radite kao iznajmljeno ili pozajmljeno osoblje. 

Od diskriminacije ste zaštićeni i prilikom poseta Zavodu za zapošljavanje ili za vreme pohađanja kursa u organizaciji te ustanove.  

Zaštitu od diskriminacije imate i u kontaktima sa savezima sindikata ili organizacijama poslodavaca. Primeri saveza sindikata su: Glavna organizacija radničkih sindikata Švedske /LO/, Centralna sindikalna organizacija službenika /TCO/ i Unija /Unionen/. Primeri organizacija poslodavaca su: Švedska privreda /Svenskt Näringsliv”/, Švedski ugostiteljski privrednici /Sveriges Hotell- och Restaurangföretagare/ i Opštine i međuopštinske zajednice Švedske /Sveriges Kommuner och Landsting/.

Od diskriminacije ste zaštićeni kada tražite novčanu potporu sa namerom da osnujete samostalno preduzeće, prilikom podnošenja zahteva za licencu za rad u profesiji kao i u kontaktima sa blagajnama za nezaposlene.

Ombudsman protiv diskriminacije /DO/ kontroliše da li poslodavci i ostali poštuju Zakon o diskriminaciji. 

Ako se na poslu osećate diskriminisanim, možete to da prijavite ili sindikatu ili Ombudsmanu protiv diskriminacije. Ako ste član sindikata, prvo tamo podnosite prijavu.

Diskriminaciju možete da prijavite ako se zasniva na: 

  • polu,
  • transrodnom identitetu ili izražavanju,
  • etničkoj pripadnosti,
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu,
  • seksualnoj orijentaciji, 
  • starosnom dobu.

Prijavu možete da podnesete i protiv poslodavca ako taj poslodavac prema vama postupa lošije zbog toga što koristite, što ćete koristiti ili što ste koristili roditeljsko odsustvo.

Ko može da podnese prijavu Ombudsmanu protiv diskriminacije?

Prijavu zbog diskriminacije možete da podnesete vi koji ste u radnom odnosu, vi koji tražite zaposlenje ili vi koji radite kao iznajmljeno ili pozajmljeno osoblje. I praktikanti i učenici na praksi imaju mogućnost da prijave diskriminaciju.
Prijavu možete da podnesete i protiv poslodavca ako taj poslodavac prema vama postupa lošije zbog toga što koristite, što ćete koristiti ili što ste koristili roditeljsko odsustvo.

Prijavu zbog diskriminacije možete da podnesete i vi koji ste dobili otkaz. Otkaz podrazumeva prestanak radnog odnosa. 

Od diskriminacije ste zaštićeni:

  • ako posećujete Zavod za zapošljavanje ili ako ste učesnik kursa koji organizuje ta ustanova.
  • u kontaktima sa savezima sindikata ili organizacijama poslodavaca.
  • kada tražite novčanu potporu sa namerom da osnujete preduzeće.
  • prilikom podnošenja zahteva za, npr. izdavanje licence za rad u profesiji.
  • u kontaktima sa blagajnama za nezaposlene.

Diskriminacija je zabranjena ako se zasniva na:

  • polu,
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti,
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu,
  • seksualnoj orijentaciji, 
  • starosnom dobu.

Šta mogu da prijavim Ombudsmanu protiv diskriminacije?

Diskriminacija je kada poslodavac prema vama postupa lošije nego prema drugima zbog toga što ste, na primer, biseksualna osoba ili zbog vaše etničke pripadnosti.

Diskriminacija je, takođe, ako ste maltretirani od strane poslodavca. Maltretiranje je kada se prema nekome postupa na ružan način, na primer, kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili izvodi neukusne šale na vaš račun.

Poslodavac je svako ko je šef.

Ponekad je diskriminacija teško uočljiva. Jedan primer su propisi koji prividno pogoduju svima, a zapravo dovode određenu grupu ljudi, na primer žene, u lošiji položaj.

Vi ste zaštićeni od diskriminacije na poslu. Takođe ste zaštićeni od diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja u situacijama kao što su:

  • kontakti sa Zavodom za zapošljavanje,
  • članstvo u organizaciji, npr. organizaciji poslodavaca i organizaciji zaposlenih,
  • osnivanje samostalnog preduzeća, rad u samostalnom preduzeću,  davanje novčane potpore za osnivanje samostalnog preduzeća, ili 
  • dobijanje licence za rad u određenoj profesiji.

Primeri diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja

Ovde slede primeri onoga što može da spada u diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja koju možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije:

  • Imate nižu platu od kolege. Radite iste poslove ili otprilike iste poslove. Verujete da je to zbog vašeg pola. 
  • Pozvani ste na razgovor za posao. Iako imate dobre ocene, ne dobijate zaposlenje. Verujete da je razlog tome to što poslodavac vidi da ste muškarac koji je na intervju došao u ženskoj odeći.
  • Iako imate dobre ocene, niste pozvani na razgovor za posao. Verujete da je to zbog toga poslodavac smatra da imate strano ime.  
  • Poslodavac vas naziva imenima ”fjollan” ili ”bögen”. Pošto ste se našli povređenim, poslodavac kaže da se ”samo šalila”.
  • Tražili ste bolji posao na svom radnom mestu, ali ga niste dobili. Verujete da je to zato što se poslodavcu ne dopada što sedite u invalidskim kolicima.
  • Poslodavac vam kaže da ste sposobni, ali da ste ”previše mladi” za radno mesto šefa. 
  • Ne odobrava vam se novčana potpora za osnivanje preduzeća. Verujete da je to zbog toga što lice koje odobrava potporu smatra da ste previše stari.
  • Morali ste da prekinete svoje probno zaposlenje. Verujete da je to zbog toga što ste zatrudneli. 
  • Na razgovoru za posao postavljeno vam je pitanje da li imate aids. Verujete da je to zbog toga što poslodavac ime predrasude prema Afrošveđanima.
  • Vaše heteroseksualne kolege mogu da povedu svoje supruge i muževe na proslavu u preduzeću. Vaš partner nije pozvan. Verujete da se vašem poslodavcu ne dopada to što ste homoseksualac. 
  • Poslodavac vam daje lošiju platu nego ostalim radnicima. Verujete da je to zbog toga što imate oštećenje vida.
  • Vaš poslodavac govori o seksu; i dodiruje vaše telo, iako vi to ne želite. 
  • Zavod za zapošljavanje ne želi da vam pomogne u traženju zaposlenja. Savetnik za posredovanje u zapošljavanju kaže da preduzeće želi da zaposli samo osobe koje oni smatraju Šveđanima.

Zabrana kažnjavanja

Ako poslodavca prijavite zbog diskriminacije, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave. Kažnjavanjem se smatra, na primer, ako dobijete lošije radne zadatke ili budete prinuđeni da puno radite prekovremeno.

Ne smete biti kažnjeni ni od strane Zavoda za zapošljavanje, kao ni od strane saveza sindikata ako ih prijavite zbog diskriminacije.

Šta je maltretiranje?

Niko ne sme da bude izložen maltretiranju na radnom mestu. Ne smete biti   maltretirani ni od strane poslodavca ni od strane ostalih zaposlenih.

Ne smete biti maltretirani ni prilikom posete Zavodu za zapošljavanje, niti u kontaktu sa sindikatom.

Maltretiranje je kada se prema nekoj osobi postupa na ružan način, na primer, kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili izvodi neukusne šale na vaš račun.

Maltretiranje je zabranjeno ako se zasniva na:

  • polu, 
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu, 
  • seksualnoj orijentaciji,  
  • starosnom dobu.

U maltretiranje spada kada neko govori o ljudima na način koji oni ne vole. Na primer, da su žene ili homoseksualci ili Romi ovakvi ili onakvi.

U maltretiranje spada i kada neko nekog naziva imenima kao što su ”blatte”, ”zigenarjävel”, ”lappjävel”, ”mongo”, ”fjolla” ili ”hora”. Tu spada i kada neko nacrta kukasti krst na vašem ormanu. Maltretiranje dovodi kod maltretirane osobe do osećaja povređenosti, tuge, ugroženosti ili izloženosti lošem postupanju. Različite osobe različito shvataju značenje maltretiranja. Na vama koji doživite maltretiranje je da ocenite da li određene reči vređaju ličnost čoveka.

Različite osobe različito shvataju značenje maltretiranja. Na vama koji doživite maltretiranje je da ocenite da li vam je naneta povreda ličnosti.

Uvek je na poslodavcu odgovornost da zaustavi maltretiranje.

Šta je seksualno maltretiranje?

Maltretiranje može da ima seksualne oblike i tada se zove ”seksualno maltretiranje”. Primer za to je kada vas neko, protiv vaše volje, dodiruje ili kada vam neko govori da želi da vodi ljubav sa vama, iako vi to ne želite. Primer za to je i kada neko, protiv vaše volje, želi da vam pokaže slike seksualnog sadržaja ili kada izvodi šale na temu seksa na način koji vam se ne sviđa.  

Različite osobe različito shvataju značenje seksualnog maltretiranja. Na vama koji doživite seksualno maltretiranje je da ocenite da li vam se radna sredina čini nesigurnom.

Recite stop!

Zakon kaže da je neophodno da onaj ko maltretira zna i shvati da ono što čini spada u maltretiranje. Zato je neophodno da vi koji doživite maltretiranje kažete osobi koja vas maltretira da prestane sa tim, na primer sa seksualnim maltretiranjem. 

Možete da povedete razgovor sa tom osobom ili da joj napišete pismo, a možete i da zamolite nekog da vam pomogne da razgovarate sa dotičnom osobom.

Ponekad, kada se radi o ozbiljnom maltretiranju, nije neophodno da  otvoreno iskazujete svoje protivljenje. Zakon kaže u takvim slučajevima da dotična osoba sama mora da zna da je reč o maltretiranju. 

Maltretiranje može da predstavlja diskriminaciju

Prema Zakonu, maltretiranje od strane poslodavca se tretira kao diskriminacija. Diskriminacija je, takođe, kada poslodavac naloži nekom drugom da vas maltretira. U takvim slučajevima, poslodavca možete da prijavite ili sindikatu ili Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Poslodavac je onaj ko je šef.

Maltretiranje od strane nekog drugog zaposlenog ne spada u diskriminaciju, ali je poslodavac koji sazna da doživljavate maltretiranje na radnom mestu u obavezi da to zaustavi. Na poslodavcu je odgovornost da se pobrine da niko ne bude maltretiran na radnom mestu.

Diskriminacija je ako vas maltretira neko ko radi u:

  • Zavodu za zapošljavanje, sindikatu ili organizaciji poslodavaca,
  • preduzeću ili organizaciji koja odobrava novčanu potporu za osnivanje preduzeća,
  • organu uprave koji izdaje licencu za rad u profesiji ili
    blagajni za nezaposlene.

Vaš poslodavac je dužan da sprovodi mere sprečavanja

Zakon kaže da je poslodavac dužan da spreči maltretiranje na radnom mestu. Sprečiti znači postarati se da se nešto ne dogodi u budućnosti.

Zakon kaže da poslodavac sa 25 ili više zaposlenih mora da ima plan koji opisuje kako poslodavac radi na suzbijanju seksualnog maltretiranja i maltretiranja na osnovu pola, etničke pripadnosti, vere ili drugog uverenja. 

Poslodavac koji čuje ili vidi da se neko oseća maltretiranim na poslu, dužan je da ispita šta se dogodilo. Ako se pokaže da je reč o maltretiranju, poslodavac je dužan da to zaustavi. 

Ako poslodavac ne preduzme ništa, možete da ga prijavite ili svom sindikatu ili Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Ne smete biti kažnjeni ako podnesete prijavu

Ako poslodavca prijavite zbog maltretiranja, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave.

Kažnjavanjem se smatra, na primer, ako dobijete lošije radne zadatke ili budete prinuđeni da puno radite prekovremeno.

Ne smete biti kažnjeni ni do strane Zavoda za zapošljavanje, kao ni od strane saveza sindikata, ako ih prijavite zbog maltretiranja.

Kažnjavanje od strane poslodavca možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije i svom savezu sindikata.

Kako podnosim prijavu?

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete prijavu protiv poslodavca ako smatrate da ste doživeli diskriminaciju. Ako ste član sindikata, prvo tamo podnosite prijavu.

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete prijavu i onda kada smatrate da ste doživeli diskriminaciju od strane svoje blagajne za nezaposlene ili Zavoda za zapošljavanje.

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete prijavu ako smatrate da ste doživeli diskriminaciju i da se ta diskriminacija zasniva na:

  • polu,
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti,
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu,
  • seksualnoj orijentaciji, 
  • starosnom dobu.

Prijavu možete da podnesete i ako poslodavac prema vama postupa lošije zbog toga što koristite, što ćete koristiti ili što ste koristili roditeljsko odsustvo.

Poslodavac koji čuje ili vidi da se neko oseća maltretiranim na poslu dužan je da ispita šta se dogodilo. Ako se pokaže da je reč o maltretiranju, poslodavac je dužan da to zaustavi. Ako poslodavac ne preduzme ništa, možete da ga prijavite ili svom sindikatu ili Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Vi koji imate invaliditet ostvarujete, u najvećem broju slučajeva, pravo na prilagođavanje radnog mesta vašim potrebama. Može se raditi o prilagođavanju uređenja prostorije ili opreme. Veća radna sredina iziskuje veće promene, a manja manje. Nazovite svoj sindikat ili Ombudsmana protiv diskriminacije za više informacija.

Zabrana starosne diskriminacije ne važi u kontaktima sa blagajnom za nezaposlene.

Postupite ovako

Prijavu možete da podnesete samo ako lično smatrate da ste doživeli diskriminaciju. Prijava Ombudsmanu protiv diskriminacije mora biti u pismenom obliku. Nije dozvoljena ni diskriminacija zbog porodičnih prilika, na primer, zbog toga što vam je brat transvestit.

U prijavi navedite svoje ime, adresu i broj telefona. Dobro je da navedete i adresu svoje elektronske pošte.

Potrebno je da napišete ime onoga protiv koga podnosite prijavu. To može da bude, na primer, poslodavac, Zavod za zapošljavanje ili savez sindikata. Napišite i zašto mislite da ste doživeli diskriminaciju.

Navedite ako mislite da je diskriminacija zasnovana na etničkoj pripadnosti, vašem polu ili starosnom dobu. 

Ako želite da podnesete prijavu, učinite to što hitnije. Neki događaji na radnom mestu veoma brzo zastarevaju. Ombudsman protiv diskriminacije ne može da preduzima mere protiv zastarelih predmeta.  

Prijavu možete da napišete na maternjem jeziku, ako to želite. 

Ovako postupamo po prijemu vaše prijave kod Ombudsmana protiv diskriminacije

Pošto Ombudsman protiv diskriminacije primi vašu prijavu, pristupamo utvrđivanju činjenica u predmetu.

To znači da pažljivo čitamo ono što ste napisali i ispitujemo šta se dogodilo. Onaj koga ste prijavili zbog diskriminacije takođe dobija priliku da ispriča šta se dogodilo. 

Ako Ombudsman protiv diskriminacije smatra da ste doživeli diskriminaciju, čini se pokušaj postizanja sporazuma između vas i protivne strane putem poravnanja. Poravnanje može da znači da dobijete izvinjenje ili određeni novčani iznos.

Ako nije moguć sporazum putem poravnanja između vas i onoga koga ste  prijavili, Ombudsman protiv diskriminacije može da prosledi predmet sudu.
Sud je organ vlasti koji odlučuje da li je nešto u suprotnosti sa zakonom.

Zabrana kažnjavanja

Ako poslodavca prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije ili sindikatu, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave.

Kažnjavanjem se smatra, na primer, ako dobijete lošije radne zadatke ili budete prinuđeni da puno radite prekovremeno.

Ne smete biti kažnjeni ni od strane, na primer, Zavoda za zapošljavanje ili blagajne za nezaposlene, ako ih prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije. Kažnjavanje u tom slučaju može da podrazumeva odbijenje pomoći u traženju zaposlenja. 

Javni dokument

Ombudsman protiv diskriminacije je organ uprave. Dokumenta organa uprave su dostupna svima na uvid. Dokument je, na primer, pismo organu uprave. U dokumenta spada i elektronska pošta. 

Međutim, ima i dokumenata koji su tajni, odnosno, drugačije rečeno, poverljivi. One informacije koje se nalaze kod Ombudsmana protiv diskriminacije i koje su označene kao poverljive ne možete da dobijete na uvid.  

Аko imate pitanja, molimo vas obratite se Ombudsmanu protiv diskriminacije. Ako želite da znate kako se piše prijava, možete da razgovarate sa službenikom za ispitivanje predmeta.