Obrazovanje (Utbildning)

Obrazovno osoblje ne sme da diskriminiše vas koji ste učenik ili student, ili polaznik nekog drugog obrazovanja, na primer visoke narodne škole. Zabranjena je diskriminacija u školi za pripadnike Sami naroda, u nastavi švedskog jezika za useljenike /SFI/, u školi za decu sa smetnjama u razvoju i u okviru opštinskog obrazovanja odraslih. Zabranjena je i diskriminacija dece i učenika u predškolskim ustanovama i produženom boravku. 

Postoji zakon protiv diskriminacije. Ombudsman protiv diskriminacije /DO/ kontroliše da li organizatori obrazovanja poštuju taj zakon. Diskriminisati znači postupati prema jednoj osobi lošije nego prema nekoj drugoj, na primer zbog toga što je ta osoba homoseksualac.

U zakonu stoji da ne sme niko da vas diskriminiše na osnovu: 

  • pola,
  • transrodnog identiteta ili izražavanja, 
  • etničke pripadnosti,
  • vere ili drugog uverenja,
  • invaliditeta,
  • seksualne orijentacije, 
  • starosnog doba.

Ako ste doživeli diskriminaciju, možete da podnesete prijavu Ombudsmanu protiv diskriminacije. 

Drugo ružno postupanje, na primer mobing jedne osobe zbog njenog izgleda, možete da prijavite Zastupniku dece i učenika. 

Ko može da podnese prijavu Ombudsmanu protiv diskriminacije?

Prijavu zbog diskriminacije možete da podnesete vi koji ste učenik osnovne škole, srednje škole, škole za decu sa smetnjama u razvoju ili škole za pripadnike Sami naroda, ili ako pohađate nastavu švedskog jezika za useljenike /SFI/, idete u specijalnu školu, obrazujete se u okviru opštinskog obrazovanja odraslih ili pohađate obrazovanje za odrasle osobe ometene u razvoju.

Takođe, vi koji studirate na visokoj školi ili univerzitetu ili se obrazujete, na primer, na visokoj narodnoj školi ili pohađate kurs pri obrazovnom savezu, možete da podnesete prijavu Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Prijavu zbog diskriminacije možete da podnesete i vi koji konkurišete za upis na određeno obrazovanje.

Diskriminacija je zabranjena ako se zasniva na:

  • polu,
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti,
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu,
  • seksualnoj orijentaciji, 
  • starosnom dobu.

Šta mogu da prijavim Ombudsmanu protiv diskriminacije?

Diskriminacija je kada osoblje izvesne škole, visoke škole ili u okviru nekog drugog obrazovanja prema vama postupa lošije zato što ste, na primer, biseksualna osoba ili zato što ste u rođeni u nekoj drugoj zemlji, a ne u Švedskoj. Biseksualna je ona osoba koja oseća privlačnost prema oba pola i može da se zaljubi i u žene i u muškarce.   

Diskriminacija je i ako vas nastavnik, direktor škole ili drugo osoblje maltretira. Maltretiranje je kada se prema nekome postupa na ružan način, na primer, kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili izvodi neukusne šale na vaš račun.

Osoblje škole i visoke škole ili osoblje u okviru izvesnog obrazovanja ne sme da traži ni od koga da vas maltretira ili diskriminiše.

Ponekad je diskriminacija teško uočljiva. Jedan primer su propisi koji prividno pogoduju svima, a zapravo su nepravedni, na primer prema devojkama i ženama. 

Zakon zabranjuje i diskriminaciju zbog porodičnih prilika, pa tako, na primer, ne smete da budete maltretirani i diskriminisani zato što su vam roditelji homoseksualci.

Diskriminaciju možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Primeri diskriminacije u školi, na visokoj školi ili u okviru nekog drugog obrazovanja

Primeri onoga što može da predstavlja diskriminaciju koju možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije:

  • Ne dozvoljava vam se da nastavite svoje studije na koje želite da se vratite posle roditeljskog odsustva. 
  • Nastavnik vas maltretira zato što ste transvestit. Transvestit je žena koja se ponekad oblači u odeću muškarca ili muškarac koji se ponekad oblači u odeću žene.
  • Visoka škola ima uvek ispitne rokove u vreme kada su vaši verski praznici.
  • Vi kao devojka ne možete da dođete na školski ples sa svojom devojkom.
  • Nastavnik vam ne dozvoljava da prisustvujete nastavi jer imate ADHD.
  • Nastavnik vas dodiruje, iako vi to ne želite.
  • Nastavnik fizičkog ne dozvoljava Vama koja nosite maramu da prisustvujete časovima iz tog predmeta.
  • Visoka škola prima samo osobe od 20 godina starosti.
  • Obrazovni savez vas ne prima na kurs jer vam je vid oštećen.
  • Škola vas odbija pošto ste izrazili želju da pohađate nastavu na samskom jeziku.

Zabrana kažnjavanja

Ako školu, visoku školu ili organizatora obrazovanja prijavite zbog diskriminacije, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave.  

Kažnjavanjem se smatra, na primer, ako dobijete lošije ocene.

Šta je maltretiranje?

Niko u okviru vašeg obrazovanja ne sme da vas izlaže maltretiranju - ni nastavnik, ni neko od zaposlenih, ni učenik, ni student.

Maltretiranje je kada se prema nekoj osobi postupa na ružan način, na primer kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili kada izvodi neukusne šale na vaš račun.

Ako vas maltretira drug ili drugarica u razredu ili na kursu, porazgovarajte najpre sa nekom odraslom osobom u svojoj školi ili sa nekim ko radi za organizatora obrazovanja. Možete i da zamolite nekog da vam pomogne da razgovarate sa dotičnom osobom.

Maltretiranje je kada se prema nekoj osobi postupa na ružan način, na primer kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili izvodi neukusne šale na vaš račun.

Maltretiranje je zabranjeno ako se zasniva na:

  • polu,
  • transrodnom identitetu ili izražavanju,
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu,
  • seksualnoj orijentaciji,  
  • starosnom dobu.

U maltretiranje spada kada neko govori o ljudima na način koji oni ne vole. Na primer, da su žene ili homoseksualci ili Romi ovakvi ili onakvi.

U maltretiranje spada i kada neko nekog naziva imenima kao što su ”blatte”, ”zigenarjävel”, ”lappjävel”, ”mongo”, ”fjolla” ili ”hora”. Tu spada i kada neko nacrta kukasti krst na vašem ormanu. Maltretiranje dovodi kod maltretirane osobe do osećaja povređenosti, tuge, ugroženosti ili izloženosti lošem postupanju. Različite osobe različito shvataju značenje maltretiranja. Na vama koji doživite maltretiranje je da ocenite da li određene reči vređaju ličnost čoveka. 

Šta je seksualno maltretiranje?

Maltretiranje može da ima seksualne oblike i tada nosi naziv ”seksualno maltretiranje”. Primer za to je kada vas neko, protiv vaše volje, dodiruje ili kada vam neko kaže da želi da vodi ljubav sa vama, iako vi to želite. Primer je i kada neko želi da vam pokaže slike seksualnog sadržaja koje vi ne želite da vidite ili kada neko izvodi neukusne šale na temu seksa na način koji vam se ne sviđa.  

Različite osobe različito shvataju značenje seksualnog maltretiranja. Na vama koji doživite seksualno maltretiranje je da ocenite da li vam se škola ili obrazovna sredina čini nesigurnom.

Recite stop!

Poželjno je da vi koji doživite maltretiranje skupite snage i kažete osobi koja vas maltretira da prestane sa, na primer, seksualnim maltretiranjem. 

Ponekad, kada se radi o ozbiljnom maltretiranju, nije neophodno da otvoreno iskazujete svoje protivljenje. Zakon kaže u takvim slučajevima da osoba sama mora da zna da je reč o maltretiranju.

Možete da povedete razgovor sa tom osobom ili da joj napišete pismo, a možete i da zamolite nekog da vam pomogne da razgovarate sa dotičnom osobom.

Ako organizator obrazovanja čuje ili vidi da se neko oseća maltretiranim u okviru obrazovanja, dužan je da ispita šta se dogodilo i da zaustavi maltretiranje, ako se pokaže da je reč o tome. Ako organizator obrazovanja ne preduzme ništa, možete to da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Zakon kaže da je diskriminacija ako ste maltretirani od strane nekog ko radi za vašeg organizatora obrazovanja, na primer, direktora škole, rukovodioca škole ili nastavnika. To možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Na organizatoru obrazovanja je odgovornost da se pobrine da niko ne doživi maltretiranje u školi.

Vaš organizator obrazovanja mora da sprovodi mere sprečavanja

Zakon kaže da su škole i visoke škole dužne da spreče diskriminaciju i maltretiranje. Sprečiti znači postarati se da se nešto ne dogodi u budućnosti.

Zabrana kažnjavanja

Ako organizatora obrazovanja prijavite zbog maltretiranja, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave. Kažnjavanjem se smatra, na primer, ako dobijete lošije ocene.

Ne smete biti kažnjeni ni od strane škole ili visoke škole ako ih prijavite zbog nesprečavanja diskriminacije i maltretiranja.

Kažnjavanje od strane organizatora obrazovanja možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije. 

Kako podnosim prijavu Ombudsmanu protiv diskriminacije?

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete prijavu ako smatrate da ste doživeli diskriminaciju u okviru svog obrazovanja.

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete prijavu ako smatrate da se doživeli diskriminaciju i da se ta diskriminacija zasniva na:

  • polu, 
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu, 
  • seksualnoj orijentaciji,  
  • starosnom dobu.

Svoju školu, visoku školu ili organizatora obrazovanja možete da prijavite i ako se ne ispita zašto se učenik ili student oseća maltretiranim ili ako se ne zaustavi maltretiranje.

Ako kao osoba sa invaliditetom pohađate visoku školu i smatrate da prostorije nisu pogodne za vas, možete to da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije. Moguće je, na primer, da nema rampe za invalidska kolica ili slušne petlje.

Odgovornost, kako za prostorije, tako i za obrazovanje, uvek leži na školi, visokoj školi, ili organizatoru obrazovanja. Zato su škola, visoka škola ili organizator obrazovanja ti koje možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije. Međutim, školskog druga ne možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Deca u predškolskoj ustanovi i učenici u školi mlađi od 18 godina nemaju  mogućnost podnošenja prijave Ombudsmanu protiv diskriminacije. Umesto deteta, prijavu može podneti roditelj ili vršilac roditeljskog prava.

Postupite ovako

Prijavu možete da podnesete samo ako lično smatrate da ste doživeli diskriminaciju. Ako ste mlađi od 18 godina, neophodno je da roditelj ili vršilac roditeljskog prava odobri da Ombudsman protiv diskriminacije prosledi predmet sudu.

Prijava koju podnosite Ombudsmanu protiv diskriminacije mora biti u pismenom obliku. U prijavi navedite svoje ime, adresu i broj telefona. Dobro je da navedete i adresu svoju elektronske pošte.

Potrebno je da napišete ime onoga protiv koga podnosite prijavu. To može da bude, na primer, ime škole, visoke škole ili obrazovanja. Napišite zbog čega mislite da ste doživeli diskriminaciju. Navedite, takođe, da li mislite da je diskriminacija zasnovana, na primer, na vašem polu, vašim godinama starosti ili vašoj veri.  

Ako želite da podnesete prijavu, učinite to što hitnije. Neki događaji veoma brzo zastarevaju. Ombudsman protiv diskriminacije ne može da preduzima nikakve mere protiv zastarelih predmeta.  

Pomoć Ombudsmana protiv diskriminacije je besplatna.

Ovako postupamo po prijemu vaše prijave kod Ombudsmana protiv diskriminacije

Pošto Ombudsman protiv diskriminacije primi vašu prijavu, pristupamo utvrđivanju činjenica u predmetu. To znači da pažljivo čitamo ono što ste napisali i ispitujemo šta se dogodilo. Onaj koga ste prijavili zbog diskriminacije ili maltretiranja takođe dobija priliku da ispriča šta se dogodilo. 

Ako se utvrdi da ste doživeli diskriminaciju, Ombudsman protiv diskriminacije pokušava da postigne sporazum između vas i protivne strane putem poravnanja. Poravnanje može da znači da vas škola, visoka škola ili organizator obrazovanja, na primer, zamoli za izvinjenje ili vam plati određeni novčani iznos. Ako nije moguć sporazum putem poravnanja između vas i vaše škole, visoke škole ili organizatora obrazovanja, Ombudsman protiv diskriminacije može da prosledi predmet sudu.

Sud je organ vlasti koji odlučuje da li je nešto u suprotnosti sa zakonom.

Zabrana kažnjavanja

Vaša škola, visoka škola ili organizator obrazovanja ne sme da vas kazni zbog prijave diskriminacije.

Škola ili visoka škola ne sme da vas kazni ni ako je prijavite zbog nepreduzimanja mera protiv diskriminacije. Kažnjavanje od strane škole ili visoke škole možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Javni dokument

Ombudsman protiv diskriminacije je organ uprave. Dokumenta organa uprave su dostupna svima na uvid. Dokument je, na primer, pismo organu uprave. U dokumenta spada i elektronska pošta. 

Međutim, ima i dokumenata koji su tajni, odnosno, drugačije rečeno, poverljivi. One informacije koje se nalaze kod Ombudsmana protiv diskriminacije i koje su označene kao poverljive ne možete da dobijete na uvid.  

Аko imate pitanja, molimo vas obratite se Ombudsmanu protiv diskriminacije. Ako želite da znate kako se piše prijava, možete da razgovarate sa službenikom za ispitivanje predmeta.