Druge oblasti društvenog živata (Andra samhällsområden)

Zakon protiv diskriminacije štiti od diskriminacije u različitim oblastima društvenog života. Zaštitu od diskriminacije imate prilikom, na primer, kupovine u prodavnici, izdavanja stana, boravka u bolnici i korišćenja usluga Blagajne za socijalno osiguranje.

Diskriminacija je kada se prema nekoj osobi postupa lošije nego prema drugima.  

Ombudsman protiv diskriminacije /DO/ radi na suzbijanju diskriminacije i kontroliše poštovanje Zakona o diskriminaciji.

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete prijavu ako smatrate da ste doživeli diskriminaciju koja se zasniva na:

  • polu, 
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu, 
  • seksualnoj orijentaciji,  
  • starosnom dobu.

Ko može da podnese prijavu?

Prijavu zbog diskriminacije možete da podnesete vi koji ste, na primer, korisnik usluga ili pacijent izvesnog preduzeća ili organa vlasti i doživite da osoblje tog preduzeća ili organa vlasti prema vama postupa lošije nego prema drugima zato što ste, na primer biseksualna osoba ili zato što ste rođeni u nekoj drugoj zemlji, a ne u Švedskoj. 

Prijavu možete da podnesete i ako smatrate da ste maltretirani.

Diskriminacija je zabranjena ako se zasniva na:

  • polu, 
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu, 
  • seksualnoj orijentaciji.

U kojim situacijama je zabranjena diskriminacija?

Diskriminacija je zabranjena ako je vezana za, na primer:

  • kupovinu ili prodaju roba i usluga,
  • skupove otvorene za javnost, npr. pijace ili koncerte,
  • socijalnu zaštitu i korišćenje posebnih usluga prevoza /färdtjänst/,
  • usluge Blagajne socijalnog osiguranja, 
  • državnu novčanu potporu za obrazovanje, 
  • služenje vojne obaveze,
  • zapošljavanje u državnom i opštinskom sektoru,
    To znači da niko od zaposlenih u državnom sektoru ili sektoru opština i međuopštinskih zajednica ne sme ni prema kome da postupa na ružan način.

Zbog diskriminacije možete da prijavite, na primer, opštinu, organ vlasti ili preduzeće, kao i bolnicu ili Blagajnu socijalnog osiguranja. Međutim, maltretiranje od strane komšije ne možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije, ali takvo maltretiranje možete da prijavite policiji.

Šta mogu da prijavim?

Diskriminacija je, na primer, kada organ vlasti ili preduzeće prema vama postupa lošije nego prema drugima, zbog toga što ste, na primer, biseksualna osoba ili zbog vaše etničke pripadnosti. Biseksualna je ona osoba koja oseća privlačnost prema oba pola i može da se zaljubi i u žene i u muškarce.

Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da prijavite i ako doživite maltretiranje. Maltretiranje je kada se prema nekome postupa na ružan način, na primer kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili izvodi neukusne šale na vaš račun.

Zabranjeno je, takođe, da osoblje, na primer, Službe za socijalnu zaštitu, traži od nekog drugog da vas maltretira.

Ponekad je diskriminacija teško uočljiva. Jedan primer su propisi koji prividno pogoduju svima, a zapravo dovode, na primer, žene u lošiji položaj.

Primeri diskriminacije

Ovde slede primeri onoga što možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije

  • Ne možete da iznajmite stan od stanodavca. Verujete da je razlog to što ste Rom. 
  • Trudni ste i imate jake bolove u leđima.
    Ne možete da radite, ali vam Blagajna socijalnog osiguranja ne odobrava bolesničku naknadu.
  • Noćni klub vam kaže da ne možete da uđete zato što ste transvestit.
  • Vi ste homoseksualac. Ne možete da posetite svog povređenog partnera jer bolnica smatra da niste rođak.
  • Ne možete da uđete u restoran. Verujete da je razlog to što vide da imate oštećenje uzrokovano cerebralnom paralizom.
  • Doživljavate seksualno maltretiranje tokom služenja vojnog roka.
  • Ne možete da kupite člansku karticu za teretanu zbog toga što nosite maramu.

Zabrana kažnjavanja

Ako prijavite, na primer, organ vlasti ili preduzeće zbog diskriminacije, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave.

Kažnjavanjem se smatra, na primer, ako vam se ne dozvoli ulazak u prijavljenu prodavnicu ili restoran.

Kažnjavanjem se smatra i ako vas stanodavac maltretira nakon što ste ga prijavili ili ako dom zdravlja odbije da vas primi.

Kažnjavanje možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Šta je maltretiranje?

Maltretiranje je kada se prema nekoj osobi postupa na ružan način, na primer kada vas neko naziva imenima koja ne volite ili izvodi neukusne šale na vaš račun.

Maltretiranje je zabranjeno ako se zasniva na:

  • polu,
  • transrodnom identitetu ili izražavanju,
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu,
  • seksualnoj orijentaciji.  

U maltretiranje spada kada neko govori o ljudima na način koji oni ne vole. Na primer, da su žene ili homoseksualci ili pripadnici Sami naroda ovakvi ili onakvi.

U maltretiranje spada i kada neko nekog naziva imenima kao što su ”blatte”, ”zigenarjävel”, ”lappjävel”, ”mongo”, ”fjolla” ili ”hora”.  Maltretiranje dovodi kod maltretirane osobe do osećaja povređenosti, tuge, ugroženosti ili izloženosti lošem postupanju. Različite osobe različito shvataju značenje maltretiranja. Na vama koji doživite maltretiranje je da ocenite da li vam je naneta povreda ličnosti.

Šta je seksualno maltretiranje?

Maltretiranje može da ima seksualne oblike i tada se zove ”seksualno maltretiranje”. Primer za to je kada vas neko, protiv vaše volje, dodiruje ili kada vam neko govori da želi da vodi ljubav sa vama, iako vi to želite. Primer seksualnog maltretiranja je i kada neko želi da vam pokaže slike seksualnog sadržaja koje vi ne želite da vidite ili kada neko izvodi neukusne šale na temu seksa na način koji vam se ne sviđa.  

Različite osobe različito shvataju značenje seksualnog maltretiranja. Na vama koji doživite seksualno maltretiranje je da ocenite da li vam se situacija čini nesigurnom.

Recite stop!

Ako doživite maltretiranje, važno je da osobi koja vas maltretira kažete da vam se ne dopada to što ona čini ili kaže. Takođe je važno da joj stavite do znanja da želite da prestane sa maltretiranjem. Možete i da zamolite nekog da vam pomogne da razgovarate sa dotičnom osobom. 

Ponekad, kada se radi o ozbiljnom maltretiranju, nije neophodno da otvoreno iskazujete svoje protivljenje. Zakon kaže u takvim slučajevima da osoba sama mora da zna da je reč o maltretiranju.

Zabrana kažnjavanja

Ako prodavnicu, na primer, prijavite zbog maltretiranja, ne smeti biti kažnjeni zbog te prijave.

Kažnjavanje zbog podnošenja prijave možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije. 

Kako podnosim prijavu?

Prijavu Ombudsmanu protiv diskriminacije možete da podnesete ako smatrate da ste doživeli diskriminaciju koja se zasniva na:

  • polu, 
  • transrodnom identitetu ili izražavanju, 
  • etničkoj pripadnosti, 
  • veri ili drugom uverenju,
  • invaliditetu, 
  • seksualnoj orijentaciji,  

Zbog diskriminacije možete da prijavite, na primer, opštinu, organ vlasti ili preduzeće, kao i bolnicu ili Blagajnu socijalnog osiguranja. Međutim, maltretiranje od strane komšije ne možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije, ali takvo maltretiranje možete da prijavite policiji.

Postupite ovako

Prijavu možete da podnesete samo ako lično smatrate da ste doživeli diskriminaciju. Ako ste mlađi od 18 godina, neophodno je da roditelj ili vršilac roditeljskog prava odobri da Ombudsman protiv diskriminacije prosledi predmet sudu.

Zakon zabranjuje i diskriminaciju zbog porodičnih prilika, pa tako, na primer, da smete da budete maltretirani i diskriminisani zato što su vam roditelji homoseksualci.

U prijavi navedite svoje ime, adresu i broj telefona. Dobro je da navedete i adresu svoje elektronske pošte.

Pored toga, potrebno je da napišete ime preduzeća ili organa protiv koga podnosite prijavu. Napišite zbog čega mislite da ste doživeli diskriminaciju. Navedite, takođe, da li mislite da je diskriminacija zasnovana, na primer, na invaliditetu, etničkoj pripadnosti ili veri.   

Ako želite da podnesete prijavu, učinite to što hitnije.

Ovako postupamo po prijemu vaše prijave kod Ombudsmana protiv diskriminacije

Pošto Ombudsman protiv diskriminacije primi vašu prijavu, pristupamo utvrđivanju činjenica u predmetu. To znači da pažljivo čitamo ono što ste napisali i ispitujemo šta se dogodilo. Onaj koga ste prijavili zbog diskriminacije ili maltretiranja takođe dobija priliku da ispriča šta se dogodilo. 

Ako se utvrdi da ste doživeli diskriminaciju, Ombudsman protiv diskriminacije pokušava da postigne sporazuma između vas i protivne strane putem poravnanja. Poravnanje može da znači da vas onaj ko vas je diskriminisao, na primer, zamoli za izvinjenje ili vam plati određeni novčani iznos.

Ako nije moguć sporazum putem poravnanja između vas i onoga koga ste prijavili, Ombudsman protiv diskriminacije može da prosledi predmet sudu.
Sud je organ vlasti koji odlučuje da li je nešto u suprotnosti sa zakonom.

Zabrana kažnjavanja

Ako prodavnicu ili preduzeće prijavite zbog diskriminacije, ne smete biti kažnjeni zbog te prijave.

Ako ipak doživite kažnjavanje, to možete da prijavite Ombudsmanu protiv diskriminacije.

Javni dokument

Ombudsman protiv diskriminacije je organ uprave. Dokumenta organa uprave su dostupna svima na uvid. Dokument je, na primer, pismo organu uprave. U dokumenta spada i elektronska pošta. 

Međutim, ima i dokumenata koji su tajni, odnosno, drugačije rečeno, poverljivi. One informacije koje se nalaze kod Ombudsmana protiv diskriminacije i koje su označene kao poverljive ne možete dobiti na uvid.  

Аko imate pitanja, molimo vas obratite se Ombudsmanu protiv diskriminacije. Ako želite da znate kako se piše prijava, možete da razgovarate sa službenikom za ispitivanje predmeta.